Elena: Hey, mr mojo falling…
David: Ćao, vještice!
Elena: Učiš li?
David: Ne, ništa.
Elena: Radiš li na igrici?
David: Pa… ne baš. Bilo je nekih nepredviđenih dešavanja.
Elena: Šta se desilo?
David: Bili smo na Grbavici kod čika Boška u ponedjeljak…
David: Maksim i ja.
David: Pomogli smo da izbaci neke stvari iz pomoćne zgrade, one iza ateljea.
David: I tu smo pronašli blago. Čovjek koji mu je prodao kuću i dalje drži svoje stvari u toj zgradi, u ponedjeljak ih je iznosio. A taj čovjek je držao igraonicu, jednu od prvih u gradu. Ostala je jedna stara igra u onoj velikoj kutiji.
David: Chelnov. On je neki vanzemaljac početnik. Mislim… on je naučnik početnik a bori se protiv vanzemaljaca i ima tu i neki uticaj radijacije od neke nuklearne katastrofe.
Elena: Vrlo originalno vidim…
David: Igra je odlična. Obojica smo je igrali kao djeca. Ali ima tu neki Bob. Drži rekord, upisao se nekad ‘96 i sad se mučimo da ga skinemo.
Elena: Odlično, znači ne radi ni Maksim.
David: Prevazišli smo početne probleme. Ne radi aparat na dinare, otkupili smo od Boška 5 deutsche maraka u novčićima… možeš misliti ostalo mu. Aparat je sad naša svojina.
Elena: Koliko ste platili?
David: Vrlo malo, s obzirom na ogromnu vrijednost koju smo dobili.
Elena: Znači dali veliki novac.
David: Ne, uopšte.
Elena: Koliko?
David: E… ne bi razumjela to, nije bitno. Uglavnom nešto sitno smo platili.
David: A šta ti radiš?
David: Šta ima novo, da… učiš li ti i radiš li ti na igri?
Elena: Trenutno ne. Ali nije mi pauza od ponedeljka.
Elena: Vidim da menjaš temu, neću te pitati više. Ali da ipak odgovorim na pitanje – razmišljam da nešto radim. Mogla bih podvući jedno poglavlje onog ispita… omiljenog nam… teoretskog. Ali ako sad počnem, završiću negdje oko dva. Razmišljam da li da to radim uopšte danas ili da ostavim za sutra ipak.
David: Ma podvuci to danas…. Jedan je život. 🙂
Elena: Nisam te pitala kakav je bio tvoj vikend kod kuće. Jesi li se povezivao sa precima, zbližavao s prirodom, pričao sa drvetom, jahao kometu kroz univerzum?
David: Ništa od toga, nije Marko tu 🙂
David: Čak ništa zanimljivo. Drugu iz srednje se pokvario računar. Eto, išao sam do njega da popravim… da instaliram nelegalni windows. To je najzanimljivije što se desilo, nisam ga dugo vidio. On je nekad u prvom srednje imao računar sa malom i velikom disketom. Ja sam imao igricu „Dave“ na velikoj disketi i išao kod njega da prebacim na malu. No, „prazna” disketa je imala virus, to sam kasnije shvatio. Od tad me grize savjest zbog toga. Računar mu je vjerovatno blokirao, nisam smio tad ni da ga pitam. I tako sad za vikend idem ponovo biciklom kod njega, on živi na Laušu… baš kao prije sedam godina i eto, rekoh, ispraviće se ta nepravda, bio sam krivac za kvar tog računara ali ću sad popraviti njegov računar i osjećao sam radost a malo i neku čudnu nostalgiju. Kad tamo, fizički kvar, disk ne radi, ne pomaže moj nelegalni windows. Ništa od karme.
Elena: Nešto često ideš kući. Pravi si mamin sin…. Da, mamin sin i vanzemaljac početnik. Grize li te savjest što si me zapostavio? I naše zajedničke projekte, takođe. Stavio si me u git ignore fajl.
David: Kako zapostavio? Sutra te vodimo u pozorište Maksim i ja, samo ti to još ne znaš.
Elena: Zašto još ne znam?
David: To mi je sad predložio, sad mi stigla poruka. Ali sjedimo u zadnjim redovima. Chelnov je kod njega kući. Malo ga oči bole pa sad želi da promijeni fokus, da gleda na daljinu.
Elena: Grize li te savjest što instaliraš nelegalni windows?
David: Ne. Izgleda da je moja savjest već sasvim izgrižena, nije tu ništa ostalo. Koliko samo razloga za grižu savjesti.
Elena: Ti ćeš sada da živiš od prodaje softvera. Zamisli kako bi se osjećao da neko kopira tvoj softver i neće ništa da ti plati. Kao developer treba da imaš obzira prema svojim kolegama.
David: Šta pričaš ti?
Elena: I tvoj Championship manager, igrao si ga sigurno hiljadu sati do sada. A košta možda dvadeset evra. To je možda 2 centa po satu. Za Chelnov si ubacivao novčić za 5 minuta. Ima li igde zabave za te novce?
„CM kad bi trajao hiljadu sati, cijela bi mi igra stala u jedan fajl“, pomislio sam.
David: Možda ima. Skoro sam radio sajt nekom čovjeku iz Teksasa… ima on jednu uzrečicu…. Čekaj da nađem mejl…
David: „I will ride them like a 25 cent whore on a saturday night till is up“.
David: To je mračno doba prije interneta, a i te mašine je moguće prevariti…. Ma čekaj, koliko košta windows i da li si ga ti platila?
Elena: Nism platila ništa. Koristim linux.
David: Ti sad pišeš sa linuxa?
Elena: Da.
David: Ko bi rekao, uopšte se ne razlikuje, meni je djelovalo da je ona ista Elena.
Elena: Hahaha…i u grupi sam Linux Srbija.
David: Gdje je ta grupa?
Elena: Za sada samo online. Probaj Linux, za programiranje je bolji.
David: Vidjeću da li ima CM za Linux. Ako ima da ti se pridružim, ali mislim da nema.
Elena: Hajde vidi. Odoh sad da podvlačim.
Elena: E čekaj… a koga tvoj klijent tako jaše za 25 centi? Na koga se to odnosi?
David: Našao je srednjoškolce da mu kopiraju tekstove stranica sa starog na novi sajt. Njih će da jaše.
Elena: Čekaj da nađem jedan mejl da ti pošaljem nešto. Isto iz kategorije slikovitog jezika naših klijenata. Sajt je za advokata, shvatićeš.
Elena „I would love to be a search result in indianapolis indiana and bloomington indiana for criminal law and personal injuries. Is that possible? there are 2 towns about an hour east of me. Bloomington is a college town (indiana university) where there is a ton of business to be gotten from drunk college kids.“
David: Hahahhahaha. Posao je posao.
Elena: Vidim ose.
David: Kakve ose vidiš?
Elena: Ma vidimo se…
David: Aha..hajde. Vidimo se.
Elena: Pa idi sad… 🙂
David: Idem, da.
Prije spavanja sam namjestio da prilikom pokretanja računara mogu izabrati i Linux. Windows mi ostaje samo za igru.
