Brat se zapošljava. Sve je sređeno i sad samo treba da pošalje dokumentaciju i konkuriše. Pišem mu biografiju. Popunio sam lične podatke i sad treba da pišem o radnom iskustvu i vještinama. Ne mogu da formulišem ništa korisno, čak ni ispraznu frazu za svaki CV. U mislima mi se pojavljuju samo aktivnosti kojima se godinama bavio: lijepljenje plakata, cijepanje protivničkih plakata, prevoz baka i deka na glasanje, kompozicija bugarskog voza, klimanje glavom iza govornika sa ozbiljnim izrazom lica, pisanje komentara na web portalima, manipulacija izbornim materijalom na glasačkom mjestu. Šta da stavim za hobi? Rekreativno prekrajanje izborne volje građana. Napisaću jednu takvu verziju biografije. Dobro mi ide, tekst mi sam dolazi. U suštini, to je idealan CV za ljude koji ga primaju, mada vjerovatno traže da se sve to drugačije napiše.
Elena: Vredan?
David: Da, napisao bratu CV. Našao sam lijep šablon, a i tekst mi je išao dobro. Pogledaj mejl, zakačio sam ti.
Elena: Gledam…
Elena: Baš si kreativan kad treba nekoga ismevati. Uvek je tako. A kad treba nešto pametno smisliti, onda moram ja.
David: Ma sve je tačno, a to su i osobine koje ga čine idealnim. Sad ću mu poslati.
Elena: Dave, I don‘t understand why you‘re doing this.
David: Hajde pokušaću da smislim nešto bolje.
Pokušavao sam da sastavim CV skoro sat vremena, ali mi nije išlo. Nisam imao šta da napišem. Ponovo se javila Elena.
Elena: Srcko, jesi li završio CV?
David: Ne, nisam slovo napisao, ne ide mi. Odustao, drugi dan ću.
Elena: Možda radiš na našoj igri?
David: Ne, danas nemam snage za rad.
Elena: Da ne učiš za faks možda?
David: Ne. Mrsko mi.
Elena: Igraš CM?
David: Ne radim ništa. Al‘ mislio sam noćas da igram CM do jutra. Malo da odmorim mozak.
Elena: Ni ja danas ne mogu da radim. Da sam ti interesantnija od igrice, mogli smo se družiti. Gorki list 0,75 l.
David: Naravno da si mi zanimljivija od igre.
Elena: Lažeš.
David: E = (cm)2
Elena: Stvarno?
David: Stvarno, najstvarnije.
Elena: Lepo si to rekao u formuli, ali je netačno, samo je c na kvadrat.
David: To je relativno, Elena!
Elena: Onda dolaziš?
David: Prošao sam Limanski park već…. uskoro sam ti pred ulazom. Sve hodam i ne vjerujem da nećeš ni učiti, ni raditi večeras i noćas… a ni sutra do podne, osjećam se bitnim.
Elena: Ćuti i gasi taj kompjuter.
David: Tu sam za 20. Vidimo se…
Elena: Čekam te… ćao!
Ugasiću kompjuter. Prije toga, još samo da pošaljem bratu prvu verziju CV-ja. Možda mu se svidi. Ili možda da ne šaljem, može se uvrijediti. Ma šta da razmišljam, poslaću. Klik. Poslato.
Usput vidim da je Maks poslao mejl. Elena mu je rekla da planiram poslati bratu realan CV i tražila da me i on odgovori, a on je pristao.
Napisao je: ,,O Dejvi, ne, ne, ne, ne…“
