U petak ujutro smo bili na predavanjima. Sala je bila prazna nakon predavanja pa smo odr\u017eali kratak sastanak tima. Predlo\u017eio sam da do\u0111u do mene i da radimo cijeli vikend, da po\u010dnemo \u010dim ustanemo i da naru\u010dujemo hranu, tako da imamo sve vrijeme za pravljenje igre. Oko \u010detiri \u0107e do\u0107i svi sa ruksacima i garderobom za tri dana.<\/p>\n\n\n\n
U jedan \u0161etam s Bojanom. Ona putuje ku\u0107i danas u \u010detiri i nije tu tokom vikenda. Imao sam vremena da odem do centra da joj kupim helijumski balon. Nije bio veliki izbor pa sam uzeo jedan sa slikom princeze, zbog boje.<\/p>\n\n\n\n
Bojana se obradovala balonu, pitala me je kako sam znao da voli predmete sa temom princeza. Princeze je podsje\u0107aju na djetinjstvo.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa li sam ti ve\u0107 rekla?\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eNisam znao, slu\u010dajno je tako.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Oslovljavao sam je sa \u201eprincezo\u201c tokom te \u0161etnje. \u0160etali smo po keju, nismo ulazili u naselja. Tokom razgovora sam bez uvijanja pokazivao da \u017eelim da budemo zajedno. Nikad ranije nisam bio tako otvoren i nisam imao nikakvu unutra\u0161nju zadr\u0161ku da se tako pona\u0161am. Govorio sam joj da stalno mislim o tome kako je \u017eelim opet sresti. Pri\u010dao sam o tome kao da prepri\u010davam film, sasvim obi\u010dno. Ona je govorila kako sam mlad i da bi bilo odli\u010dno da sada imam dvadeset devet godina. Nai\u0161li smo na grafit ispisan crvenim sprejom na asfaltu. Pisalo je: \u201eHajde, Princezo!\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eVidi\u0161, pisac ovog grafita ima isti problem kao ja.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Smije\u0161ila se i vidjelo se jasno kako u\u017eiva u svemu \u0161to se de\u0161ava, i u tom grafitu koji se tako uklopio u kontekst. Vi\u0111ao sam i ranije taj grafit, ali sam zaboravio na njega, a u ovoj dana\u0161njoj pri\u010di se pojavio kao da sam ga upravo ja pisao.<\/p>\n\n\n\n
\u0160etali smo u ti\u0161ini jedan minut. Onda mi je rekla da se njena porodica seli u Italiju ovog ljeta i da ima momka u Somboru. Ne zna jo\u0161 da li \u0107e i\u0107i u Italiju ili ostati ovdje pa je zato \u0107utala i dopustila da mi provedemo toliko vremena zajedno u posljednjih par sedmica, ali sada je iskreno govorila o tome i na kraju je rekla da \u017eeli da se nastavi vi\u0111ati sa mnom i da u\u017eiva u na\u0161em dru\u017eenju, ali da ne zna da li \u0107e ostati u Novom Sadu. Dodala je da bi ostanak ovdje, zbog nekoga koga je upoznala skoro, bio mali skandal i definitivno ne\u0161to neuobi\u010dajeno, ali da bi se to mo\u017eda moglo prevazi\u0107i nekako.<\/p>\n\n\n\n
Ovo je sad mnogo komplikovanije nego \u0161to sam mislio. Razgovor je i dalje bio opu\u0161ten. Sa Bojanom se jednostavno moglo o svemu iskreno pri\u010dati.<\/p>\n\n\n\n
Pro\u0161lo je tri sata, a mi smo jo\u0161 bili na keju. Tr\u010dali smo do njenog stana i zvali taksi kako bi stigla na vrijeme na stanicu. Rekla mi je da obe\u0107am da \u0107u misliti na nju tokom vikenda prije nego \u0161to je u\u0161la u taksi.<\/p>\n\n\n\n
Po\u017eurio sam ku\u0107i da do\u010dekam tim. Promijenio sam posteljinu u svojoj sobi, tu \u0107e spavati Elena, nas trojica \u0107emo u dnevnoj, Jan i Maksim na razvu\u010denom kau\u010du, a ja \u0107u na podu kao pravi doma\u0107in. Ve\u010deras treba da radimo do dva ili tri sata, a sutra \u0107emo nastaviti \u010dim se probudimo.<\/p>\n\n\n\n
Inzenzivni rad je trajao do nedjelje poslije podne, iscrpili smo se i koncentracija je opala. Kada legnem da spavam, vidio sam ped o\u010dima na\u0161e tenki\u0107e i druge jedinice kako se pomjeraju, kao \u0161to sam ranije vi\u0111ao komentar iz CM-a kada sklopim o\u010di. Maksim je prvi predlo\u017eio da prestanemo.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOvo vi\u0161e nema smisla. Uradili smo dosta. Vreme je da prestanemo.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Jan je bio saglasan da uskoro treba prestati.<\/p>\n\n\n\n
Ura\u0111eno je sve \u0161to je planirano za ovaj vikend. Jedino sam primetio da novac mo\u017ee i\u0107i u minus kod pravljenja zgrada. Uvek mo\u017ee\u0161 napraviti zgradu. Ako nema novca, kasa odlazi u minus. Zna\u010di, prilikom pravljenja zgrade nema provere da li ima novca za zgradu.<\/p>\n\n\n\n
Za tu opciju sam ja bio zadu\u017een i znao sam da radi.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cekaj, to je radilo, jedino ako nismo ne\u0161to drugo radili pa to pokvarili. Evo opet klikam, ne mo\u017ee bez novca.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eEvo klikam i ja i kod mene mo\u017ee, Jan je insistirao.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eRadi na mojoj ma\u0161ini.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Jan je do\u0161ao do mene da se uvjeri da kod mene stvarno radi, zatim se udubio da ustanovi kako je mogu\u0107e da kod jednog radi, a kod drugog ne radi. Svi smo ve\u0107 ustali i hodali po stanu da se odmorimo od cjelodnevnog sjedenja.<\/p>\n\n\n\n
Misli su mi se vratile na \u0161etnju sa Bojanom. Nisam o\u010dekivao da bih se mogao na\u0107i u ovakvoj situaciji. Ne \u017eelim da prestanem da je vi\u0111am, a izgleda da to ne \u017eeli ni ona. Zaglavljeni smo u ovoj situaciji. Nema \u0161anse da se odmaknem od nje, moram je vi\u0111ati. Pada mi na pamet da poku\u0161am da joj budem prijatelj, ali ne znam da li je to mogu\u0107e. Vrlo te\u0161ko.<\/p>\n\n\n\n
Poslije desetak minuta Jan je na\u0161ao problem.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNismo ne\u0161to dobro radili sa kontrolom verzija koda, ili ovaj softver ima neku gre\u0161ku, nije nam isti kod na svim na\u0161im ra\u010dunarima.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u010cekali smo da predlo\u017ei ne\u0161to.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePostoji opcija da se kodovi spoje na repozitorijumu i onda da ponovo svi preuzmemo kod.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eMo\u017ee li tako nastati problem?\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201ePostoji mala mogu\u0107nost, ali najverovatnije ne\u0107e biti nikakvih problema.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eMa hajde onda, popravi\u0107emo ako ne\u0161to ne bude kako treba. Ne mo\u017eemo ostaviti ovako, kod svakog razli\u010dito.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eU redu, evo…\u201d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U petak ujutro smo bili na predavanjima. Sala je bila prazna nakon predavanja pa smo odr\u017eali kratak sastanak tima. Predlo\u017eio sam da do\u0111u do mene […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":297,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-207","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price","bwp-masonry-item","bwp-col-3","bwp-post-has-title"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=207"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":208,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207\/revisions\/208"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=207"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=207"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=207"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}