U petak smo izlazili u London club. Nosio sam gra\u0111evinski \u0161e\u0161ir na glavi. Na\u0161li smo mjesto blizu kopije crvene, londonske govornice. Rekao sam Milici da bi \u0161e\u0161ir bolje stajao njoj.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNemoj da se ljuti\u0161, znala sam da \u0107e ti brat dobiti posao. Kada si ponudio opkladu, to se savr\u0161eno uklopilo. Platu \u0107e dobijati od fakulteta i radi\u0107e tamo iz kancelarije, a radi\u0107e za neko udru\u017eenje koje je osnovao \u010dika Dane, neko ekolo\u0161ko udru\u017eenje. \u010cika Dane je postao za\u0161titnik prirode.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cika Dane, na\u0161 kom\u0161ija, ratni profiter?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa, ba\u0161 taj.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDivno, ba\u0161 je lijepo biti du\u017ean jednom takvom \u010dovjeku.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eI posao u Ministarstvu ti je sredio \u010dika Dane. Mada, njima je trebao neko koga bi poslali u Volos i ko bi se sna\u0161ao sa tim novim programom. \u010covjek koji radi tu je uzeo bolovanje dok se taj projekat ne zavr\u0161i. \u010cika Dane mu je ro\u0111ak. Sve se nekako poklopilo i pozvali su tebe.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eSjajno!\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201ePa jeste sjajno. Ina\u010de ne bi upoznao Aliki. Ali za\u0161to toliko sumnja\u0161 u svog brata, on djeluje sasvim u redu.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eNisi nikada pri\u010dala s njim du\u017ee od pet minuta. Odakle da krenem. Evo, sje\u0107a\u0161 se onog snimka kad je ujka bio maturant, kad pjevaju Gaudeamus igitur? Kad je pjesma po\u010dela, svi su ustali a brat me pita za\u0161to pjevaju Bo\u017ee pravde na \u0161panskom. Njemu mo\u017ee\u0161 povjeriti da sjedi ispred zgrade i \u010deka da sunce pre\u0111e na drugu stranu pa da preparkira auto u hlad, tako provede produktivan dan. Da je bio u usta\u0161ama, U na kapi bi mu bilo \u0107irilicom.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201ePretjeruje\u0161.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Shvatio sam da mi je malo dosadno da sada pri\u010dam o bratu i kom\u0161iji Danetu. Sre\u0107om, Milica je po\u010dela da pri\u010da o flow ljudima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKnjiga je impresivna. Tra\u017eila sam po internetu, ali nema skoro ni\u0161ta o njoj.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eU psihologiji koriste pojam flow i \u010dak se malo podudara sa opisom flow ljudi iz kjnjige.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa, na\u0161la sam to. Ali knjiga je napisana nekoliko godina prije nego \u0161to su psiholozi po\u010deli da koriste taj termin, tako da nije to. To je neki drugi flow.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eTako je malo primjeraka, moglo se desiti da ne do\u0111e do nas. Moglo se desiti i da je ne objave. Koliko takvih se nije objavilo ili nisu sa\u010duvane vi\u0161e.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eAutor je Italijan kao \u0161to smo pretpostavili po imenu. Ta kultura je toliko dala.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eTebi je sad u glavi pizza sigurno.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201ePa jeste. Pojavila mi se me\u0111u prvim slikama.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Milica se smijala.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZna\u0161 li nekoga ko je flow?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eRazmi\u0161ljao sam. Mo\u017eda u nekoj mjeri Mrkvoni?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eKo?<\/p>\n\n\n\n
\u201eMarko.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eKako si rekao? Markoni?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eMrkvoni. Drugi ga zovu Markoni\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eA mo\u017eda on jeste, a mo\u017eda je samo mrkva.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Milica nije gajila veliko po\u0161tovanje prema Marku. Mislim da znam za\u0161to.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTo ka\u017ee\u0161 jer je napustio fakultet, ali to nije mjerilo toga, niti bilo \u010dega drugog.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eTo je mjerilo da li si sposoban da ga zavr\u0161i\u0161.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eAko ne\u0161to zapo\u010dne\u0161, ne mora\u0161 to i da zavr\u0161i\u0161. A ako misli\u0161 da mora\u0161, onda si achiever. Tako to zovemo u video igrama.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eA ti si u video igrama? Jeste li po\u010deli uop\u0161te? I naravno da ne\u0107ete zavr\u0161iti. Zapravo ho\u0107ete, jer Elena radi s vama.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa. Ona je achiever, kao i ti. I po\u010dinjemo uskoro. \u010cim se Maksim vrati.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eVidi\u0161. Da te Elena ne zove da u\u010dite zajedno, ti sada ne bi bio \u010detvrta godina. I cijela tvoja ekipa sa termina za fudbal jo\u0161 nije zavr\u0161ila fakultet. Srela sam Marka prije nego \u0161to je oti\u0161ao, ba\u0161 je i\u0161ao na fudbal i \u010dula sam ko je sve tamo. Rekla sam mu da je taj fudbal vje\u010diti derbi. Misli\u0161 da me je shvatio?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eMa jeste. Ako misli\u0161 da su vje\u010diti studenti…\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa. Tvoj ujak i svi njegovi sljedbenici.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cekaj. Moj ujak je flow. Pravi…\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201ePo \u010demu to?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Rasprava o achiverima i vje\u010ditim studentima trajala je bar pola sata. A Marko je bio izvor neslaganja, za mene \u010dovjek sa sjajnim idejama, za nju propali student.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNe razumijem, D\u017eejms? Za ono \u0161to \u0107e Marko da uradi, \u0161ta mu ta diploma poma\u017ee? Ne\u0107e ga niko pitati kakve su mu ocjene.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTi zna\u0161 \u0161ta \u0107e on da uradi… nisi me dugo tako nazvao? Kako je do\u0161lo do tog nadimka?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201ePa kad te nazovem, ka\u017eem Hello D\u017eejms i odmah u\u0111em u flow. Jest da tada nisam ni znao \u0161ta je to.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Kona\u010dno smo promijenili temu. Milica je tra\u017eila da je fotografi\u0161em u govornici, iz deset uglova. Onda je pregledala fotografije i listaju\u0107i ih vidjela je i snimke od ranije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKakve su ti ovo bolesne fotografije?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eA to. To je umjetnost, D\u017eejms. Tu preko njih \u0107e biti kra\u0107i tekst, nekoliko rije\u010di. Nove forme<\/p>\n\n\n\n
\u201eTime se bavi\u0161?\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eNe. Petar se time bavi. Pozajmio je foto-aparat jer ima neke efekte koji su mu zanimljivi. Vrati to u torbicu, molim te.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Naveo sam nekoliko primjera tih tekstova. Milici se nije svidjela Petrova ideja. Asocirala je na demotivacione postere, kao i Maksima i Elenu. Svi smo mu pozajmljivali opremu ili pomagali da napravi sajt na kojem \u0107e predstaviti svoje radove. Niko nije komentarisao, ali osje\u0107ao sam da je svima nekako \u017eao \u0161to tro\u0161i toliko vremena na to, posebno dok mi po\u010dinjemo rad na ne\u010demu \u0161to bi moglo biti dosta uspje\u0161no.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010deo sam da pri\u010dam o idejama za igru kad je neko zapeo za mene. Okrenuo sam se, ispred mene je bila \u201eLimena\u201c. Taj nadimak sam joj dao u svojoj glavi(pretpostavljao sam da je tu sa Limana, jer tr\u010di na ovom stadionu) i niko drugi nije znao da se tako zove, nisam stigao ni Milici da ispri\u010dam.
\u201eLimena\u201c je tr\u010dala na Indeksovom stadionu bar tri puta sedmi\u010dno. Dolazila je uvijek u isto vrijeme, oko sat, sat i po prije mraka, ba\u0161 kad i ja. Stalno smo se sretali dok tr\u010dimo. Ponekad je bilo i malo \u010dudno \u0161to je stalno toliko blizu, a ne pozdravljamo se. Meni je obi\u010dno bilo malo neprijatno kada presti\u017eem nekoga na tr\u010danju, ispada kao da govorim: \u201eVidi kako sam br\u017ei od tebe, nja nja nja nja nja\u201c. Zato sam se, da malo razbijem neprijatnu situaciju, pro\u0161li put dok sam protr\u010davao pored nje oglasio kao ptica trka\u010dica: \u201emik-mik\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Tako sam stajao ispred nje jedan sekund bez reakcije, nisam bio siguran da li \u0107e me prepoznati. Podigao sam \u0161e\u0161ir sa glave da me bolje vidi i uzviknuo ,,mik-mik”. Nasmijala se, zagrlila me i poljubila u obraz. Milica ju je odmah pozvala da sjedne s nama. Zove se Ksenija. Mislim da ima dvadeset sedam ili dvadeset osam godina. Milica mi preporu\u010duje malo starije djevojke, mada ne znam za\u0161to. Svidjela mi se jo\u0161 na stadionu, sad je prvi put vidim na\u0161minkanu, i pu\u0161tene kose.
Milica je pri\u010dala kako ju je moj ujak pozvao na neki doga\u0111aj u vezi sa o\u010duvanjem rijeka, a tamo je govorio \u010dika Dane, odskora predsjednik nekog ekolo\u0161kog udru\u017eenja. Po\u0161to je pozdravio okupljene, rekao je da priznaje da i on ponekad slu\u010dajno istrese prikolicu sme\u0107a u Vrbanju, a onda je nastavio o tome kako to vi\u0161e ne bi trebalo tako raditi.<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u010cekaj, istresti prikolicu sme\u0107a je skoro cjelodnevni projekat. Kako to on slu\u010dajno uradi?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Ksenija je pretpostavila da on priprema sme\u0107e i planira da ga negdje vozi, a onda ,,Prilikom vo\u017enje na\u0111e se blizu reke i slu\u010dajno mu padne na pamet da bi mogao tu istresti sme\u0107e i u trenutku se malo zaboravi i prospe sve u reku.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u010cika Dane me podsjetio na mog ministra i sve \u0161to se krajem ljeta dogodilo u Gr\u010dkoj. Po\u010deo sam da pri\u010dam o tome kako sam morao u salu na konferenciju, a Milica se usred pri\u010de izvukla i pokazala mi je da ide ku\u0107i. Zaklju\u010dila je da treba da ostanem sam sa Ksenijom. Ksenija se smijala nekontrolisano kao i svi koji su do sada \u010duli tu pri\u010du. Pomislio sam kako nikad nisam imao bolju pri\u010du. Ksenija je predlo\u017eila da nekad tr\u010dimo zajedno. Dao sam joj broj. Upisala me je kao \u201eLondon calling\u201c. Dok sam pisao njen broj, pomislio sam da bih mogao da predlo\u017eim da odemo u Maksimov stan jer se Milica vjerovatno vratila kod mene. Izgledalo mi je kao da joj \u201eko\u010dnice ne rade ba\u0161 sve\u201c, ali neki drugi glas mi je govorio da ne treba to da predlo\u017eim. Uvijek se javi taj neki glas koji govori za\u0161to ne\u0161to ne treba uraditi i to razmi\u0161ljanje me je ve\u0107 toliko puta ko\u0161talo u \u017eivotu. Mislim da samo treba uraditi ne\u0161to. Dok sam to sve analizirao u glavi, dva puta sam ponovo pitao za broj jer nisam zapamtio.<\/p>\n\n\n\n
\u201eZna\u0161 li ti brojeve, Davide?\u201c<\/p>\n\n\n\n
Uzela je \u0161e\u0161ir, stavila na svoju glavu i poljubila me je. Mo\u017eda je pro\u0161ao i minut. Sad vi\u0161e stvarno ne mo\u017eemo ostati ovdje.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDrug mi trenutno nije tu, a ostavio mi je klju\u010d da mu zalivam biljke… mislim cvije\u0107e…\u201c<\/p>\n\n\n\n
Bilo je ve\u0107 pet ujutro kada je oti\u0161la u kupatilo da se spremi za polazak ku\u0107i. Predlo\u017eio sam da prespava tu da ne ide umorna ku\u0107i, ali je ipak odlu\u010dila da se spremi. Le\u017eao sam i razmi\u0161ljao o \u010dudnom toku ve\u010deri. Pretpostavljao sam da \u0107u nekada u\u0107i u komunikaciju sa Ksenijom, mislio sam da \u0107e se to desiti na stadionu mo\u017eda ve\u0107 sljede\u0107i put, \u201emik-mik” je najavio da \u0107emo po\u010deti da se pozdravljamo, pri\u010damo.<\/p>\n\n\n\n
Nisam htio da pomisli da mislim bilo \u0161ta lo\u0161e o njoj zbog toga \u0161to nije ni\u0161ta \u010dekala sa mnom, a glupo je bilo to tek tako re\u0107i. Vjerovatno se podrazumijevalo. \u017delio sam da napravim neki lijep gest, da se osjeti posebno \u0161to je sa mnom tu. Mo\u017eda da joj napi\u0161em neku kratku pjesmu. Zvuk tu\u0161a se tek za\u010duo, ona ne\u0107e iza\u0107i vjerovatno jo\u0161 10 minuta. Imao sam posebnu atmosferu u glavi, mo\u017eda je to bilo i mogu\u0107e, za\u0161to ne poku\u0161ati. Uzeo sam gitaru, koristi\u0107u C, G, Am, F u nekom sporom ritmu, tu se mo\u017ee lako sastaviti ne\u0161to nabrzinu.<\/p>\n\n\n\n
Imao sam cijele tri strofe prije nego \u0161to je iza\u0161la iz kupatila i nerviralo me je \u0161to nisam smislio refren. Okej, pjesma je bila naivna, ali nisam mogao bolje za tako kratko vrijeme, samo sam pjevao \u0161ta mi je prvo padalo na pamet. Pitao sam je da li \u017eeli da \u010duje jednu moju pjesmu, nije imala ni\u0161ta protiv.<\/p>\n\n\n\n
Svidjela joj se pjesma. Rekla je da ubacim \u0161e\u0161ir u pjesmu, bez \u0161e\u0161ira ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Krenula je ku\u0107i, pitao sam je kada joj se mogu javiti.<\/p>\n\n\n\n
\u201eNarednih pet dana nisam tu, idem sa de\u010dkom u Prag, polazimo danas. Ne zaboravi da zalije\u0161 biljke.”
<\/p>\n\n\n\n
Nije joj bilo neprijatno, bilo je potpuno opu\u0161tena, a ja sam gledao ispred sebe i pitao se da li se sve ovo sad stvarno desilo?<\/p>\n\n\n\n
Oti\u0161ao sam ku\u0107i i probudio Milicu jer je odnijela klju\u010d. Pitala me je kako je bilo. Rekao sam da je bilo odli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n
\u201eAli ima ne\u0161to.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201e\u0160ta ima?\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eIma neko \u201eAli\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Htio sam da spavam pa sam tra\u017eio da sutra pri\u010damo.<\/p>\n\n\n\n
\u201eHajde spavaj, ne mora\u0161 ni\u0161ta re\u0107i.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u010cuo sam to kao: \u201eSpavaj, konjino nezahvalna, nema veze \u0161to mene zanima.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\u201eKad ustanemo, D\u017eejms.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Zaspao sam lako, a mislim da nisam spavao ni minut kad sam osjetio Mili\u010dina koljena na rebrima i boljelo je. Skakala je po meni.<\/p>\n\n\n\n
\u201eGovori \u0161ta je bilo. \u0160ta si pre\u0107utao? Je l’ ne\u0161to nije u redu s njom? Jesi ne\u0161to ti zabrljao?\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eMa bili smo kod Maksa. Sve je bilo odli\u010dno, ali ima momka i sutra ide na putovanje s njim. Ta\u010dnije danas. Krenu\u0107e za par sati. Napisao sam joj pjesmu.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eA to. Pa nije ni\u0161ta, mogao si odmah re\u0107i. U redu je da se malo osje\u0107a\u0161 bez veze i jesi mo\u017eda malo iskori\u0161ten.\u201d<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa. To mi je u redu.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Kada smo ustali, tra\u017eila je da odsviram pjesmu. Glas mi je bio malo promukao od izlaska i spavanja pa je zvu\u010dalo bolje. Ka\u017ee da je simpati\u010dna i da je obavezno zapi\u0161em da se ne izgubi. Rekao sam da je malo glupava i da ne \u017eelim da ostane trag te pjesme na papiru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U petak smo izlazili u London club. Nosio sam gra\u0111evinski \u0161e\u0161ir na glavi. Na\u0161li smo mjesto blizu kopije crvene, londonske govornice. Rekao sam Milici da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":267,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-123","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price","bwp-masonry-item","bwp-col-3","bwp-post-has-title"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=123"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":172,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123\/revisions\/172"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/267"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=123"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=123"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nolifers.club\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=123"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}